Nenad Čanak rođen je 2. novembra 1959. godine u Pančevu.
Roditelji, Dr Milan i Dr Bosiljka bili su profesori na Univerzitetu u Novom Sadu, a otac je obavljao i dužnost Predsednika Skupštine grada Novog Sada, člana Predsedništva AP Vojvodine i bio je jedan od osnivača i prvi generalni sekretar VANU (Vojvođanske Akademije Nauka i Umetnosti).
Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj”‘ i srednju muzičku školu „Isidor Bajić“ završio je u Novom Sadu, srednju kuvarsku školu „22. Oktobar“ u Žablju, a Ekonomski fakultet u Subotici. Specijalizovao je mikroračunarske mreže i globalni marketing. 2005. godine sarađivao na institutu „Woodrow Wilson“ u Washingtonu D.C. na projektu „Koreni etnonacionalizma na Balkanu“. Po pozivu, držao je predavanja o političkoj situaciji u regionu na univerzitetima Yale, Kent, i Columbia.
Kao antiratni aktivista je više od dvadeset puta bio hapšen I zatvaran od strane režima Slobodana Miloševića, a njegovo zalaganje za pomirenje i poboljšanje odnosa u regionu 30. marta 2007. donelo mu je najviše priznanje Istarske županije – Grb Županije, dok ga je crnogorski predsednik Filip Vujanović jula 2015. godine odlikovao ordenom crnogorske zastave prvog stepena.
Na parlamentarnim izborima 1997. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije na listi Koalicije Vojvodina. 1998. godine, samovoljom režima mandat mu je oduzet.
Bio je i poslanik u Veću republika Skupštine Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore.
U periodu od 2000. do 2004. godine prvi je nekomunistički Predsednik Skupštine AP Vojvodine. Od 2004. do 2007. godine bio je poslanik Skupštine AP Vojvodine.
Posle izbora u januaru 2007. godine izabran za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. a zatim i u mandatima 2008, 2012, 2014. i 2016. godine.
Bio je Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine od njenog osnivanja, jula 1990. godine. Bio je biran za predsednika na svim izbornim kongresima LSV (1994., 1997., 2001. 2008. i 2012. godine). Nikada nije bio član ni jedne druge političke organizacije.
Na predsedničkim izborima 2018. godine je bio kandidat za predsednika Republike Srbije.
Posle izbora 2020. godine, postaje poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine.
Predsednik je Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine.
Napisao je pet knjiga („Ratovi tek dolaze“, „Pet godina samoće“, „Godina raspleta“, „Luna“ i „Kao i sva ravnica“). Sa engleskog jezika je preveo autobiografiju Hiroo Onode „Nema predaje – moj tridesetogodišnji rat“.
Živi i radi u Novom Sadu. Ima sina Milana.
